Home»Kult»Ko je, ustvari, bio Edgar Alan Po… čovek koji se nije smejao – i koji je u dušu poznavao svaki naš strah

Ko je, ustvari, bio Edgar Alan Po… čovek koji se nije smejao – i koji je u dušu poznavao svaki naš strah

Portret koji zapravo svi znamo, onaj izmučenog čoveka s obešenim očima u crnoj odeći - nije prava slika Edgara Alana Poa. Bio je zgodan muškarac, odličan sportista koji je držao i rekord u plivanju...

4
Shares
Pinterest Google+
Edgar Alan Po/Photo; clipart
Edgar Alan Po/Photo; clipart

Edgar Alan Po jedno je od kjučnih imena svetske književnosti. Rođen je 19. januara 1809. godine u Bostonu. Pošto su mu roditelji preminuli su u roku od dve godine posle njegovog rođenja (otac 1810. a majka 1811.), Poa je usvojio trgovac duvanom Džon Alan iz Ričmonda, koji ga je posle nekoliko godina poslao u Englesku gde je Poe od 1815. do 1820. pohađao Manor School u Swindon Newingtonu. Nikad legalno usvojen, prezime Alan uzeo je kao srednje ime.

Po je bez sumnje bio sjajan pisac. Osnivač je književnog žanra detektivska fikcija. Osim toga osmislio je gotičke priče (gothic tales), science fiction i za to dobio priznanje, ali tek posmrtno. Dve njegove priče ukazuju i da je rodonačelnik onog što danas poznajemo kao body-horror. Po je stvorio svoj svet koji se temeljio na ljudskim strahovima, užasima o kojima možda ne bismo pričali svima.

OVO JE DAN KADA JE GAVRAN EDGARA ALANA POA SLETEO U KNJIGE… A PESNIK JE ŽIVEO JOŠ SAMO 4 GODINE…

Pesma “Gavran” je preko noći Poa učinila slavnim piscem. Sigurno je pesma o gavranu najpoznatija i najcitiranija, ali ona je slavnom pjesniku ‘donela’ i – fudbalski klub. Ekipa Baltimore Ravens u čast Poa svoj klub nazvala po – pesmi “The Raven” (Gavran). Zapravmo, može se reći da je to jedna od najpopularnijih pesama na svetu. A Po je prodao 1845. magazinu The American Review – za 9  dolara!

Iako ga većina percipira kao mračnog, Po nije pisao samo horor priče već i satire, humorističke priče i šale. Ipak, E. A. Po se za života nikad nije smejao, ako je suditi prema pričama savremenika sačuvanim u dokumentima iz njegovog vremena, a o čemu se može čitati i u biografiji koju je napisao Peter Akrojd (“Čovjek koji se nije smejao”). Za njegovog života situacija u američkom izdavaštu bila dosta loša, ali Po je jedan od prvih poznatih književnika koji je pokušao i nastojao da živi samo od pisanja. U to vreme izdavači bi često štampali piratske kopije Engleza radije nego da plate nova dela Amerikanaca.

Edgar Alan Po/Photo; clipart
Edgar Alan Po/Photo; clipart

Po je voleo svemir i kosmologiju i smatrao to svojim hobijem pa je u eseju iz 1848. nazvanom “Eureka: A Prose Poem” objavio teoriju koja je zapravo teorija velikog praska, Big Bang teorija, i to 80 godina pre nego što su naučnici krenuli tim smerom. Smatrao je i sam Po kako mu je taj esej – remek delo.

OVAKO TALENTOVANI KLINCI DANAS “ČITAJU” POOVOG “GAVRANA” 

Mnogo se puta selio. Živeo je u Ričmondu, Filadelfiji, Baltimoru i Bostonu, Škotskoj i Engleskoj. Poslednje godine života proveo je u kućerku u Bronksu, u Njujorku.

Portret koji zapravo svi znamo, onaj izmučenog čoveka s obešenim očima u crnoj odeći nije prava slika Edgara Alana Poa. Bio je zgodan muškarac, odličan sportista koji je držao i rekord u plivanju uzvodno na rici Džejms u Virdžiniji (šest milja). Bio je ljubimac žena. Još jedna stvar – većinu života nije imao brkove. Na to što ga prikazuju kao izmučenog muškarca, danas se malo može utiati jer dosta književnika se uporno prikazuju s jednom ili dve fotografije.

Njegova smrt i danas je predmet istraživanja. Nađen je 3. oktobra 1849. kako luta po ulicama Baltimora u užasnom stanju a da niko ne zna kako i zašto. Umro je četiri dana kasnije u bolnici. Svi medicinski izveštaji, papiri i dokumentacija su nestali, uključujući i smrtovnicu i do danas nisu nađeni. Teorija je mnogo – kolera, infarkt, epilepsija, ubistvo, samoubistvo.

POSLEDNJA MISTERIJA EDGARA ALANA POA… O NJEMU SE ZNA SVE – OSIM ZAŠTO JE I KAKO UMRO

Da posthumna slava traje mnogo duže nego što je to mogao da predvidi govori i činjenica kako je Po jedini književnik koji je imao tajanstvenog posetioca na grobu. Dolina nemira

Naime, tajanstveni posetilac svake godine na Poov rođendan pojavi se na njegovom grobu u Baltimoru i ostavi konjak i ruže. Tradicija je počela 1949. godine kad je osoba sitne građe odevena u crno prvi put došla na grob velikog pesnika i ostavila napola punu bocu konjaka i tri crvene ruže. Godine 1993. izvorni “nazdravljivač” ostavio je tada dosta zagonetnu poruku u kojoj se kaže “običaj će biti nastavljen”. U jednoj kasnijoj poruci kaže se da je prvi “nazdravljivač” umro 1998. godine i da je tradiciju prepustio svojim sinovima.

HL/Izvor: bljesak.info

Previous post

Hus o Parnom valjku posle Akija: Poumiraćemo i mi ako ne nastavimo da sviramo...

Next post

Spotify, imamo problem? Džoni Mičel uklanja svoju muziku s ove platforme u znak solidarnosti s Nilom Jangom

No Comment

Leave a reply

Your email address will not be published.