Home»Muzika»Homeland»HL Intervju – dr Đorđe Letić (Armageddon): Sve ovo što nam se dešava predvideo je Stiven King u “Uporištu”

HL Intervju – dr Đorđe Letić (Armageddon): Sve ovo što nam se dešava predvideo je Stiven King u “Uporištu”

4
Shares
Pinterest Google+
Đorđe Letić/ Photo: Promo
Đorđe Letić/ Photo: Promo

Novosadski Armageddon naredne godine proslaviće 35 godina na metal sceni, kao jedinstveni bend s ovih prostora koji spaja sympho-power metal i neoklasiku, sa svojom poezijom, fotografijama, audio i video efektima.

Osnivač benda, lekar i multimedijalni umetnik dr Đorđe Letić, aktivno je stvarao i u drugim bendovima na sceni, među kojima je svakako najznačajniji Tornado, a Armageddon je dugo godina postojao kao one-man bend u kome je Đorđe na virtuozan način spajao elemente heavy zvuka sa ostalim srodnim ali i ne tako srodnim pravcima, ispitujući mogućnosti kompleksnih stilova i spajanja istih.

Bend je prošle godine objavio vinilno izdanje albuma “Master of Peace”, a Đorđe sada najavljuje ovaj album i na CD-u. Tim povodom razgovarali smo sa ovim originalnim umetnikom koji nam je, između ostalog, otkrio i da je sve ovo što nam se dešava poslednjih godina predvideo čuveni pisac Stiven King,

Pozdrav Đorđe. Pre svega nadam se da si dobro i da uspevaš da sačuvaš zdrav razum u ova suluda vremena?
– Pozdrav Milane i hvala ti na interesovanju. Imao sam priliku da uživam u Titovoj utopiji 80-tih, da se razočaram u život tokom nemaštine 90-tih, a zatim da treniram živce tokom NATO bombardavnja 1999. Tu sam stekao kondiciju za funkcionisanje pod stresom. Tražeći spas, prepustio sam se knjigama, da skrenem misli od stvarnosti. I gle čuda, naleteo sam (krajem 90-tih) na trilogiju Stivena Kinga “Uporište”, pisanu 1978. Ko je savladao ovu knjižurinu zna o čemu pričam, a ko nije, obavezno da je uzme! Pre više od 40 godina, King je predvideo današnja dešavanja sa koronom, do takvih perverznih tančina da se naježiš! Jedino što se virus u knjizi zvao “Kapetan Trips”, a ne korona, sve ostalo je isto. Mi trenutno živimo pravi Armageddon i svet više nikada neće biti isti. Možda bi trebalo da smo polaskani što smo svedoci urušavanja civilizacije? Šta bi rekao Nostradamus, ili neki drevni Astek, da je na našem mestu? Ili moj druid iz pesme “Druid”? Verovatno bi se emotivno distancirao i hladne glave posmatrao šta će sledeće da se desi… E, pa to je (malo izokola) odgovor na tvoje prvo pitanje. Tako pokušavam da sačuvam ostatke svog razuma.

Hajde da krenemo sa pitanjem, odkuda jedan doktor u heavy metal svetu? Ili metalac u svetu medicine? Ko je zašao u čiji svet?  Kako povezuješ ta dva sveta?
– Pa to nije ništa novo! Kroz istoriju postoji dosta lekara, koji su se pored svoje profesije bavili i nekom vrstom umetnosti. Poznatiji kao pisci, a manje poznati kao lekari, bili su Artur Konan Dojl, Mihail Bulgakov, Anton Čehov, Fridrih Šiler, Stanislav Lem (SF pisac), Dženet Asimov (supruga SF pisca Isaka Asimova). Od naših predstavnika ovog „dualizma“ svi znamo Lazu Lazarevića i čika Jovu Zmaja. Mnogo je lekara slikara, kompozitora, muzičara, vajara, od amatera i entuzijasta do profesionalaca. Suština je da svako on nas treba da ima neki “ventil“  kroz koji prazni višak energije (i pozitivne i negativne). Moj ventili su heavy, power i sympho metal (i još koješta). Medicina daje dosta inspiracija za mučne tekstove, poput “Just One Bullet“, ali prvenstveno me inspiriše SF, dark fanatsy, horror literatura, mitovi i drevne religije. Kada dobro “zaronim“ u neko štivo, mogu da čujem pozadinsku muziku i zvučne efekte. Mračne i moćne teme se “pretvaraju“ u Armageddon muziku, a lepe i nežne u V.I.T.R.I.O.L.

 Priča benda Armageddon vraća nas u 1987. godinu kada si došao na ideju da startuješ taj projekat. Kako je sve počelo tada?
– Standardno, kao i kod svih. Prvo sam sa nekoliko ljudi vežbao svoje pesme u sobi. Tada su tekstovi bili na srpskom, poneki na engleskom jeziku, ali obavezno u trash fazonu! Iz te rane faze, tek sada su izašle na svetlost dana “Queen Vampire“ i “Just One Bullet“, a uskoro će im pridružiti i “Evil Spirit“, čime je kompletirana trash trilogija. U to vreme bio sam fan Testamenta, Overkilla i Metal Churcha, tako da su njihovi uticaji očigledni. Glavnu inspiraciju za sympho-power pravac, koji najduže negujem, dobio sam posle slušanja albuma grupe Warrior “Fighting For The Earth“ iz 1985. Mada, moram priznati, početnu „kapislu“ koja je u meni izazvala eksploziju metala, “opalio je“ spot Motorheada “Killed  by Death“ 1984. Tako da sam mnogo duže u svetu metala, nego u medicini. Čak imam duži “radni staž“ u Savezu Kompozitora Jugoslavije (S.O.K.O.J.) nego u Srpskom Lekarskom Društvu.

Đorđe Letić (rana faza)/ Photo: Promo
Đorđe Letić (rana faza)/ Photo: Promo

 Dugi deo karijere Armageddon projekat je bio tvoja solo kreacija. Možemo reći da si jedan od prvih one-man bendova. Kako si se tada snalazio u svemu tome i kako je tekao proces kreiranja, snimanja?
– To mi je najomiljeniji deo karijere! Svaki put moram da naglasim da ja uopšte nisam želeo da budem one man band, ali sam u neproduktivnom radu sa dve postave muzičara, shvatio da gubim dragoceno vreme, koje mogu iskoristiti na snimanje. Uzeo sam stvari u svoje ruke i … svanulo mi!  Prvenstveno zbog brzog procesa realizacije pesama. Nema probi, nema svađa oko aranžmana, nema diplomatskih ustupaka. Oko snimanja je bilo dosta dovijanja i improvizacije. Recimo, kako da se na osmokanalnom Tascam magnetofonu, snime vokali i dvadesetak instrumenata ?! Tih godina (1989. – 1994.), snimao sam kod Bate Nonina, koji je zaista bio majstor svog zanata, pa je za moje „kompozitorske megalomanije” kombinovao magnetofon, programiranu ritam mašinu i neki stari Atari računar. Zatim je midi kablom “uvlačio” semplovane zvuke instrumenata sa Casio sintisajzera i njegovih memo kartica (tada usb nije postojao) i ubacivao ih u matricu. Krajnji rezultat – čuli ste u Heavy Metal Simfoniji, u koju je nagurano 27 instrumenata, (od kojih su 6 gitare). Simali smo po „sendvič” principu. Prvo, odsviram najbolje što mogu, instrumentalni deo pesama (tj. “podlogu”), a zatim pevači snimaju vokale. Posle toga sam ponovo ja na redu, oko miksanja, editinga i produkcije (kao pomoćnik producenta ili „mali od palube”). Na kraju, „pečat” pesmama su stavljali moji aktuelni producenti: Bata Nonin, Dragan Jovanić “Sneki” i Vlada Perović.
Inače, zbog ove masovne histerije oko korone i zabrane koncerata, davno nismo imali probe, tako da sam se silom prilika vratio u one –man- band “mod” i mogu ti reći da mi prija! Sada sam mnogo produktivniji i brži, zahvaljujuči tehničkim novotarijama i mom prijatelju, snimatelju i producentu Vladimiru Peroviću (Studio “Alfa” Novi Sad), kojeg poznajem preko 30 godina. Ne moram puno da mu objašnjavam kako želim da zvuče pesme, pošto smo već uigran tim!

 Sarađivao si od početka sa mnogim pevačima. Koliko ih je ukupno bilo i ko ti je najviše ostao u pozitivnom sećanju?
– Zaista sam imao sreću da sarađujem sa puno kvalitetnih pevača. Ideju sam dobio od Yngwie Malmsteen-a koji je uvek angažovao vanserijske pevače, koji su mu pesme podigli na još viši nivo!  Zahvalan sam svima, koji su prihvatili moj poziv da učestvuju u radu Armageddona i da ostave svoj lični pečat na pesmama, koje su pevali. Prvi pevač koji “udario temelje” vokalnim standardima Armageddona, bio je Branko Badžić (tadašnji pevač grupe Pergament). Snimili smo tri pesme : “Magic Star”, “No Advice” i Brankov hit “Black Swan Rider”, koji je u aprilu 1991. osvojio prvo mesto u emisiji “Demo 5”, noćnog programa Radio Beograda. Konkurencija je bila iz cele bivše Jugoslavije. Za nas su glasali iz svih nekadašnjih republika, sem Slovenije (koja se dva meseca kasnije odvojila od SFRJ). Domet signala Radio Beograda, kao jedne od najjačih stanica Jugoslavije, čuo se “od Vardara pa do Triglava”, tako da su se telefonom javljali ljudi iz Skoplja, Podgorice, Pule, Zadra, Splita, Sarajeva, Banja Luke i iz cele Srbije. Branko Badžić i ja smo sedeli u studiju sa voditeljem, primali pozive, zahvaljivali se i pitali se u neverici – ko su svi ti ljudi, koji zovu u sitne sate!?
Taj momenat mi je dao “vetar u leđa”, da nastavim istim tempom dalje. Ali, onda su se paklene devedesete razbuktale i ode sve dođavola. Ipak nisam potpuno klonuo, sarađivao sam jedno vreme sa Goranom Kovačevićem, pevačem grupe Expansia (gde je svirao i gitarista Stevan Bukvić, kojeg sam kasnije nagovorio da dođe u Tornado). Elem, taj isti Stevan Bukvić je nagovorio Zorana Šandorova da otpeva 3 pesme za Tornado. Jedna njih bila je “Black Swan Rider” u novom, moćnijem aranžmanu i … bam! Postala je hit na nekim nemačkim top listama (album Tornada “Coming of the King”, objavljen je za Angular Records iz Nemačke 2001.). Takođe, pesma sa Šandorovim “I love Japan”, je odlično prošla u Japanu. Od tada Šandorov i ja povremeno sarađujemo, ali sada smo baš krenuli u ozbiljnu ofanzivu, tako da mogu slobodno predstaviti Zorana Šandorova kao novog pevača Armageddona.
Ali, da ne ostanem “dužan” Tasi i Stevi u izboru pevača, ja sam pozvao svoje prijatelje: Ljubu Marijanovića (Demoniac) i Filipa Žmahera da se pridruže Tornadu. Nastali su hitovi “Coming of the King” i “We must Revenge”, koji su prošli test godina i dalje su aktuelni posle dve decenije. Zatim sam prešao na ženske vokale. Marta Balaž (sopran) i Vanda Marijanski (mecosopran), pevale su u i Armageddonu i u V.I.T.R.I.O.L.-u (najpoznatija je pesma “Bastet”). Sopran – Agota Kučera Vitkai, pevala je dve pesme na studijskom albumu V.I.T.R.I.O.L.-a i tri pesme na koncertu “Live in Studio M, Novi Sad”, 2001. godine. Jazz pevačica Dijana Nastić, otpevala je prvu verziju pesme “Back to Elfish Land” na albumu V.I.T.R.I.O.L.-a “Songs Of Fairies” (Rock Express, Beograd 2003.). Tu istu pesmu izvodimo već 20 godina, u šest različitih aranžmana: tri kao Armageddon, dva kao V.I.T.R.I.O.L. i jedan – kantautorski (gitara i vokal, na srpskom jeziku). Od operskih pevača u Armageddonu, veliki doprinos su dali pevači Srpskog Narodnog Pozorišta u Novom Sadu: Sopran – Vesna Varagić, tenor – Marko Skendžić, bass bariton – Željko Andrić i bass – Vladimir Zorijan. Oni su osnova moćnih horova koje možete čuti u novijim pesmama; “Sky Painter”, “Demon Hunter”, “Druid”, “Kill The Leader”, “Vampire Queen” i “Annabel Lee”. U starim pesmama najmoćniji horovi krase “Eldorado”, “Bastet”, “Heavy Metal Symphony”, “Sarabanda, Funeral March”, kao i live verzije pesama “Horus”, ”Children of Ra” i “City in the Sea”.

Zoran Šandorov/ Photo: AleX
Zoran Šandorov/ Photo: AleX

Po nekim statistikama Armageddon je jedan od najstarijih simfo-metal bendova na svetu. Kako je zvuk bio prihvaćen kada si krenuo sa svim tim?
– U početku je vladalo potpuno nerazumevanje za to što radim. Ne mislim da sam išao ispred vremena, nego sam se među prvima dosetio da „metaliziram” sympho rock. Oduvek mi je falio malo „tvrđi” zvuk u pemama Pink Floyd-a, Uriah Heep-a, Yes-a, Whisbone Ash-a, Jon Lord-a i Rick Wakeman-a. U isto vreme, nedostajalo mi je više “simfo” momenata u njihovim pesmama. Nisam želeo da se odreknem ni jazz-a, blues-a i ambijentalne muzike, tako da sam napravio sintezu svih muzičkih pravaca koje volim.  Tako je nastao zvuk ARMAGEDDON-a. Pošto je prva verzija Heavy Metal Simfonije dugo trajala (19 minuta), samo jednom je puštena u celosti za ovih 30 godina, u noćnom programu radio Novog Sada. Uglavnom je emitovan samo po jedan, od tri stava simfonije, za koje sam snimio 3 tematski potpuno različita spota. I oni su se „vrteli” nešto malo po lokalnim televizijama, pošto nikome nije bilo jasno zašto “nema pevanja”. Instrumentali nisu nikada bili popularni, pogotovo oni koji ne mogu da se “odzvižde”, pa još sa heavy metal prizvukom!? Užas!
Tek kada se 10-tak godina kasnije pojavio bend Rhapsody i napravio pesmu od 19 minuta, horski sympho metal sa dugometražnim pesmama je utemeljen kao zaseban pravac i to danas nije ništa neobično. Moram da napomenem jednu neobičnu činjenicu. Heavy Metal Symphony sam komponovao od 1987. do 1990., snimao je pune tri godine i objavio 1993. na prvom albumu Armageddon-a, kao kasetno izdanje. Kao što smo već rekli, to je bio “ćorak”, ili kako volim da ga zovem “muzički abortus”. Simfonija se ponovo pojavila na čuvenom CD-u Tornada “Cominig of the King” 2001. Album je preko nemačkog izdavača uspešno distribuiran po celoj Evropi i Japanu, a samo godinu dana kasnije, Rhapsody objavljuje album “Power of the Dragonflame” sa simfoničnom pesmom “Gargoyles, Angels of Darkness”. Ova kompozicija je  podeljena u tri celine (čitaj stava), u ukupnom trajanju od 19min (?!). Hmmmm…

U proteklih nekoliko godina bend je vrlo aktivan kada je reč o stvaranju novih singlova, albuma. Šta te inspiriše da i danas sve radiš tako strastveno i direktno?
– Isto što i pre – istorija, mitologija, fantastika. Međutim, danas više nego ikada ranije, u opusu Armageddona ima “angažovanih” pesama. Ne mogu samo da sedim i pasivno posmatram šta se dešava oko mene. Jednostavno, moram svoje stavove da izbacim napolje kroz pesme i muziku.

U tom novijem periodu primetna je i razlika u zvuku kada ga uporedimo sa starijim izdanjima. Danas je zvuk malo tvđi, mračniji i oštriji. Da li vremena u kojima živimu diktiraju tvoju umetničku ekspresiju?
– Naravno! Dok sam živeo u bezbrižno vreme Tita, kada sam crpeo inspiraciju iz čiste fantastike, svoju muziku sam osećao kroz boje. Te stare kompozicije za mene su imale neku neobičnu žutu boju (ako možeš zvuk da povežeš sa bojom). Bila je to smeša više svetlih boja – bež, narandžasta, zlatna, tirkizno zelena… Uglavnom – vrlo bajkovito, ali ne kao V.I.T.R.I.O.L. (gde dominira svetlo plava i trava – zelena). Uzgred, iste takve vedro žute nijanse, doživeo sam prilikom slušanja albuma Halloweena “Keeper of Seven Keys part II”.  Danas, sve moje pesme imaju tamne boje: “Kill The Leader” – prljavo sivu, “Just One Bullet” grobno zemljanu, “Freedom Call” – indigo plavu. One su sve “angažovane” i ostavljaju mi opor ukus pri slušanju, kao što su imale i prilikom stvaranja. Mučne su, pune beznađa, revolta, mržnje, ili ti kratko rečeno – naše svakodnevnice. Malo drugačiju tamu imaju “Demon Hunter”, “Annabel Lee”, “Vampire Queen” i “Druid”. Deluju mi kao crni somot sa srebrnim koncem. Jedina prava svetlost postoji u pesmi “Sky Painter”.

Vizualni identitet benda je takođe zaokružen na poslednjh nekoliko izdanja. Sve radove potpisuje naš poznati umetnik Čaba Nemet. Deluje da ste vas dvojica nekako pronašli pravu nit u saradnji i da je sve dobilo baš upečatljiv momenat. Kako si zadovoljan sa tom saradnjom?
– Našli smo se slučajno, da ispravimo neke greške u bookletu CD-a “Magic Star EP live” i od tada smo nerazdvojan tandem. Radili smo sve vizuelne momente Armageddona, od 2016. godine. Počelo je sa artworkom trostrukog albuma “Tryptich” i dizajna njegovog CD boksa, pa do online izdanja,  kalendara, majica i velikih cirada 2×2 metra koje su visile na EXITU 2017. Autentična lobanja, stara oko 100 godina nam je “maskota” za sve prezentacije, a Čaba je vešto ukraja u moja muzička tkanja. Dobijamo jedan lep niz od 15 singlova i albuma, (online i fizičkih izdanja) u protklih 5 godina, u kojima dominira lobanja (nazvana “Zlaja”), u apokaliptičnom i dark fantasy okruženju. Takođe tandem Čaba Nemet- Rastko Perišić, potpisuje video scenarija i montaže za sve lyric spotove Armageddona. Za “prave” spotove (“Demon Hunter” i “Sky Painter”) kao i video zapise live nastupa, bili su zaduženi Dušan Brković i Jovana Milanko.

Photo: Promo
Photo: Promo

Pored benda Armageddon tu je i tvoj projekat V.I.T.R.I.O.L. koji je nešto kompletno drugačije. Šta nam možeš reći o tom projektu?
– Moj prijatelj Ilke je jednom rekao da je V.I.T.R.I.O.L. – akustični Armageddon.  Zapravo je Armageddon “električni” V.I.T.R.I.O.L.! Pesme “Bastet”, “Druid” i “Sky Painter” su čisto V.I.T.R.I.O.L. –ske pesme, koje su prearanžirane za heavy metal izvođenje. Florijan Balaž (violina) i Marta Balaž (sopran) su okosnica našeg malog akustičnog sastava. Od starta je učestvovala i flautistkinja Jelena Tepavac – Erdeljan, koja na žalost, nije više među nama. Njoj je posvećen online album “Šapat Prošlosti”, koji će do kraja godine biti dostupan i kao fizičko izdanje. V.I.T.R.I.O.L. je striktno minimalistički sastav, za razliku od megalomanskog Armageddona. Kompozicije koje pišem su bajkovite, kratke, uglavnom instrumentalne, za gitaru i violinu (ili flautu). Inspirisane su Tolkinovom Srednjom Zemljom i događajima iz Hobita i Gospodara Prstenova. Moram da naglasim, da su i to stare pesme, još iz 1992., dakle mnogo pre popularnih filmova i reinkarnacije Tolkinovih knjiga.

Potpisuješ i kompozicije u bendu Tornado koji je kod nas bio dosta popularan. Šta se dešava sa tom pričom danas? Na žalost, Nebojša Tasić Tasa je preminuo prošle godine. Šta rade ostali članovi?
– Tornado se više od deset godina “zaglavio” u snimanju “novog” albuma. Steva Bukvić je snimio pet odličnih power pesama, a Tasa šest pesama u onom njegovom “etno-metal” fazonu. Na žalost, nije stigao da ih završi. Filip Žmaher je i dalje aktivan, čuo sam se nedavno sa njim. Razmatrali smo ideju da pesmu Armageddona “Vampire Queen” prepevam na srpski jezik, da je Filip otpeva, pa da je objavimo kao novi singl Tornada. Inače, imam sve demo snimke pesama sa tog nezavršenog “novog” albuma, ali Tasa nigde nije snimio pevanje, čak ni okvirno!? Tako da zaista nemam pojma u kom pravcu bih mogao da završavim pesme. Sinša Tasić – basista, predlaže da nastavimo sa čisto rokerskim pesmama na srpskom jeziku. Objavili smo jednu takvu sa početka karijere – “Sloboda zove” iz 1996. i još jednu iz 1998. – “Gračanica”. Sa druge strane, većina fanova preferira pesme na engleskom jeziku kao što su “We must revenge” i “Coming of the King”. Mislim da bi najpraktičnije bilo da ista ekipa svira repertoar i Tornada i Armageddona. Pesme oba benda koje su na srpskom jeziku, mogu da se izvode kao Tornado, a pesme na engleskom, kao Armageddon.

 Znam da se takođe baviš amaterskom fotografijom. Nedavno je objavljen kalendar sa tvojim fotografijama. Da li se i danas baviš tim vidom umetnosti i na koji način te to ispunjava?
– Fotografijom se aktivno bavim od još od 1998. Nikada nisam ni prestao, samo više ne  učestvujem na izložbama i konkursima. Fotografiju 2tužnog anđela” koja je postala artwork prvog albuma Tornada, snimio sam na katoličkom groblju u Novom Sadu. Dvadeset godina kasnije, ispostavilo se da je i Čaba Nemet tog istog anđela fotografisao, skoro pod identičnim uglom i stavio ga kao artwork majice svog benda Ancient Sorrow! To je još jedna karika koja nas povezuje. U to vreme sam intenzivno fotografisao „pravim” Zenit aparatom sa Nikonovim teleobjektivom. Uglavnom su to bili „nebeski pejzaži“ (svitanje i zalasci sunca na rekom), netaknute prirodne lepote i fotografije životinja. Zajednička karakteristika svih snimaka je – da nigde nema ljudi. “Slikao“ sam prirodu, bez prisustva čoveka. Učestvovao sam na desetak zajedničkih izložbi i napravio jednu samostalnu 2000. godine u galeriji “Prometej“ u Novom Sadu. A onda… stigli su digitalni fotoaparati. U početku, skupe igračke sa lošom rezolucijom, a kasnije sve bolji. Ljudi koji se nikada nisu bavili fotografijom, odjednom su postali fotografi i to za mene više nije bio nikakav izazov. Još jednostavniji od “idiot kamera“, uz mogućnost da obradiš fotografiju čim je napraviš, zaista su obesmislili sve šta su pravi fotografi godinama učili. A tek pojava mobilnih telefona sa fensi kamerama… Užas. Nije mi gušt kada se bahatim sa neograničenom memorijom aparata i “škljocam“ na stotine fotki, od kojih desetak moraju da ispadnu dobro, bar pukim slučajem. Probajte da štedite Kodak film, pa da ga natežete u foto aparat kako bi se iskoristila sva 32 snimka. Onda brižljivo birate kadar, strpljivo čekate da se namesti prirodna scenografija, brzo podešavate svetlo i otvor blende da “uhvatite“ momenat… Jednostavno to više nije to… Sada i ja škljocam mobilnim telefonom, iste scene kao i ranije, a najlepše fotografije ipak uradim na papiru, u ime starih vremena. Često ih postavljam na fb vitriola, gde ih možete pogledati.

Đorđe Letić/ Photo: Promo
Đorđe Letić/ Photo: Promo

Šta nam Đorđe Letić kao doktor može poručiti u ovim neverovatno tmurnim vremenima? Kako sačuvati zdrav razum, duh, sebe…?
– Zaista je najbitnije sačuvati zdrav razum, pošto nam od toga zavisi i imunitet. Zbog neprekidnog stresa i psihološke torture od strane mas medija, trebalo bi što više da koristimo svoje antistres “ventile”. Postoji socijalni ventil – druženja, koncerti, žurke, ili u prevodu – piši propalo. Imamo i kreativni ventil – slikanje, pisanje, pevanje, sviranje, vajanje, aranžiranje cveća i bilo šta drugo što vam izaziva pozitivan fidbek. Treće, “fizički ventil” –  kardio trening  (šetnja, vožnja biciklom, plivanje, trčanje, steper i traka u teretani). Imamo i jednu podgrupu – “udaranje”. Sve šta udarite vam izbacujuje stres, od džaka za udaranje, do lopte koju šutirate i badminton loptice, koju zafrljačite kod komšije. Takođe, dobro je i “izbacivanje” nečega što dalje od sebe – pucanje, streličarstvo, pikado, ili gađanje nožem onog istog komšije, koji pita “da li si se vakcinisao”? Pošto smo (za svoje dobro) svi bili zatvarani, kao ovce u toru, razmišljao sam kako bi pametno mogli da iskoristimo taj iznenadni “dar”… Došao sam do zaključka da je najkorisnije ubiti vreme vežbama za kičmu i zglobove. U to ime, nastala je knjiga pod radnim nazivom “Vežbe u doba korone”, u kojoj su detaljno opisane medicinske vežbe za reumatske tegobe u kičmi, ramenima, kolenima i ostalim zglbovima. Ilustracije je radio Bane Kerac, pripremu za štampu Čaba Nemet, a ja sam pisao tekstove (velikim slovima, da ih pročita čak i populacija “80 plus”). Knjiga će biti doprinos nas, metalaca, poboljšanju zdravstvenog stanja cele nacije, a treba da izađe do kraja godine. Čak sam razmišljao da u knjigu ubacim i CD, sa laganom muzikom za vežbanje (verovatno V.I.T.R.I.O.L., pošto bi mi Armageddon rasterao širu publiku).

U redu, mislim da je to sve za ovaj razgovor. Hvala ti na odvojenom vremenu i ako hoćeš podeli sa nama neke novosti u vezi Armagedona?
– Otkriću za kraj neke “tajne” planove. Na zahtev okorelih fanova Armageddona, album “Master Of Peace”, koji je na vinilu objavljen za Soul Peddler, dobiće još jedno izdanje – na CD-u! Pošto većina metalaca nema gramofon, diskovi su jedini način da svi fanovi dođu do ovog albuma. Na novom izdanju naćiće se duže verzije pesama od onih sa ploče, kao i 4 bonus pesme: dve verzije “Sky Paintera” i dve verzije “Druida”. Možda bude i neka “pesma iznenađenja”. Zatim, tri online albuma će dobiti i fizička izdanja. To su Armageddon “Live with 3 guitars”, ARMAGEDDON & V.I.T.R.I.O.L. “Witches & Fairies” i V.I.T.R.I.O.L. “Šapat Prošlosti”. Sve ovo je planirano da izađe u narednih godinu dana. Inače, Zoran Šandorov i ja uvežbavamo nove pesme i uskoro krećemo sa snimanjem novog materijala. Cilj mi je da po broju izdanja oborim rekord Dejvida Bouvija!

P.S. Oduševljen sam što su Italijani pobedili na Evroviziji! Posle pobede Lordija, ovo još jedan trijumf rock muzike na evropskom nivou! Što i nije bilo tako teško, pošto je konkurencija bila sastavljena od skupih trikova, pevačkih frikova i raznog kičeraja.

Milan Rakić

Previous post

Nije samo hearthbrake roker... Brajan Adams fotka Pirelijev kalendar za 2022. godinu

Next post

Pevačica Grajms, partnerka Ilona Maska, na meti hejtera posle izjave da je "veštačka inteligencija najkraći put do komunizma"

0

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *