Home»Knjige»Naslov “Ostaci sveta” zvuči baš mračno… Autor Igor Marojević za Headliner otkriva tajni kod svog novog romana

Naslov “Ostaci sveta” zvuči baš mračno… Autor Igor Marojević za Headliner otkriva tajni kod svog novog romana

4
Shares
Pinterest Google+
Igor Marojević/Photo: Laguna
Igor Marojević/Photo: Laguna

Novi roman Igora Marojevića “Ostaci sveta” pri vrhu je Deretine top liste najčitanijih naslova a kritika, za kratko vreme od izlaska romana, ima samo reči hvale.

Dr Igor Perišić smatra ovo delo, zbog specifične i originalne obrade krupnih tema kojima se bavi, jednim od najboljih romana srpske književnosti dvadeset prvog veka a kritičar Danasa Ivan Đurđević piše: “Dočekala je i ova literatura da joj njen sin, požrtvovani poklonik zadubljenog traganja u ponore istorije, ispiše dušu”, te da su “Ostaci sveta” s obzirom na teme stradanja kojih se dotiču, očekivani sa zebnjom a dočekani sa usklikom.

Ostaci sveta, cover
Ostaci sveta, cover

Sa uspešnim piscem, rokerom u duši i autentično neporočnim boemom odučili smo da popričamo i pokušamo da otkrijemo kakvi su to “Ostaci sveta” u kojima (ili u kojem) živimo.

Igore, “Ostaci sveta” su – posle “Žege”, “Šnita” i “Majčine ruke” – četvrti roman iz tvog ciklusa “Etnofikcija”. U svom novom romanu pišeš, između ostalog, o Jasenovcu i Španskom građanskom ratu. Šta za tebe znače Jasenovac i Španski građanski rat?
– Sa počecima višestranačja, 1990, od svih do tada potiskivanih tema koje su naglo zapljusnule javni govor, Jasenovac me je najviše fascinirao, jer je ukazao na krajnje mogućnosti ispoljavanja ljudskog zla i ljudskog trpljenja. Tada sam u Narodnoj biblioteci Srbije, gde sam učio jer sam bio podstanar, uz knjige za ispite na fakultetu naručivao i one o Jasenovcu i NDH i zapisivao ponešto iz njih, još ne znajući niti da ću pisati o tome, niti da ću ikada postati neko ko piše. Španski građanski rat mi se kao druga opsesivna tema te vrste otvorila kad sam se bio preselio u Barselonu 2001. godine. Možda nije čudno što se zato i Španski građanski rat i Jasenovac najneposrednije očituju kroz jednu te istu, glavnu junakinju romana “Ostaci sveta”, Nadu Marković. Glavni pak junak, Martin Inić, lik je iz savremenosti te je otuda neposredno prisustvovao NATO bombardovanju, a posredno Srebrenici. Od stradanja je prikazan i Blajburg, spontanim dopisivanjem Jasenovca, kroz sistem pripovedanja u kojem gde jedan kazivač stane s naracijom, drugi je nastavlja, i tako bezmalo kroz ceo vek stradanja, koje nije jedina tema romana.

U toj predaji pripovedne štafete, priliku za ispovest dobijaju i levi, i desni, i neutralni; i žrtve, i dželati. Da li je to zato da bi roman bio što objektivniji?
– S jedne strane je tako da delo ne bi postalo preideologizovano. S druge, nije baš moguće fikcionalnom štivu da bude sasvim objektivno, mada lično volim da o svakom pitanju čujem obe strane, pa čak i ako je posredi krvavo zbivanje. Pri čemu, naravno, sama prilika da i dželat bude saslušan, pa čak i pronicanje u njegove porive, ne znače i njihovo opravdavanje. Mislim, čak, da što se plastičnije i svakidašnjije dželat prikaže, izvan stereotipa, čitaocu može da se bolje razjasni zašto mu je on odbojan.

Da li je takav pristup nosio opasnost da ujednačeno prikažeš tragedije različitih razmera?
– Verovatno, ali nije slučajno što je Jasenovcu, iz raznih tačaka gledišta, u romanu posvećeno oko sto trideset stranica, Španskom građanskom ratu tridesetak, Srebrenici možda dvadeset pet, tu negde je i NATO bombardovanje, Blajburga je manje… Ako sam od Jasenovca i Španskog građanskog rata krenuo, do ostalog sam došao utrobnim pisanjem, a na obim prikazivanja nekih zločina u romanu uticale su njihove stvarne razmere, ali i vremenska aktuelnost.

Igor Marojević/Photo: Promo
Igor Marojević/Photo: Promo

Urednik tvog romana u Dereti, Zoran Bognar, insistira na savremenim protagonistkinjama koje svojim erosom uspostavljaju balans i „prelaz između tame i svetlosti, nudeći nadu u spasenje nevinog, ili bar drukčiji pogled na ono što je preostalo u Ostacima sveta”?
To je po njemu pre svega Ivanka Novčić, nesuđena partnerka Martina Inića, suđena Bosketu Čipelju, njegovom psihijatru i sinu glavne junakinje. To je po meni više od Ivanke Alisija Gomes Gomes, s kojom se glavni junak zbližava kad deo ekipe iz savremenog toka romana pobegne od NATO-bombi u Madrid. Bognar je u pravu da nije baš sve mračno u “Ostacima sveta”.

Da li se onda naslov romana može čitati dvojako?
– Lično nemam sumnje u to, ali svaki čitalac će odlučiti za sebe. Što se tiče mog čitanja, dvojaka je i priroda knjige: ako je ratovima u dvadesetom veku svet oglodan, nešto je ipak i ostalo… Ne samo eros, nego i humor i dostojanstvo, za koje verujem da krasi one moje pripovedač(ic)e koji su tokom prethodnog stoleća krupno propatili. Imao sam tu čast da do sada upoznam nekoliko ljudi koji su u stanju da predaju svoju tešku ispovest bez patetike, sa autoironijskim tonom i okom za groteskan detalj. I da, svakako: i mogućnost da osoba uprkos brojnim traumama nastavi život što normalnije spada u ostatke sveta u njihovom pozitivnom viđenju.

HL

Previous post

Bili Ajliš obradila Beatlese... Ovako zvuči njena verzija legendarne "Something"

Next post

Šon Mendes objavio album "Wonder", danas ga najavljuje humanitarnim online koncertom

0

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *