Home»Knjige»Srpska književnost uspešno predstavljena na sajmu u Moskvi

Srpska književnost uspešno predstavljena na sajmu u Moskvi

Srbija je uspešno predstavila svoju književnost na upravo završenom 29. Moskovskom međunarodnom sajmu knjiga i promovisala predstojeći beogradski sajam, saopštilo je Udruženje književnika Srbije

0
Shares
Pinterest Google+

Na sajmu, koji je održan od 7. do 11. septembra, učestvovalo je više od 400 ruskih i stranih izdavača, iz 30 država. Tokom pet dana trajanja sajma održano je preko 500 književnih dogadjaja.

Na srpskom štandu prvi put su zajedno nastupili članovi Udruženja književnika Srbije, Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra.

Predsednici Saveta Beogradskog sajma knjiga Zoran Avramović, Mirjana Lukić i Ljiljana Šoškić najavili su 61. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu.

Kakva biblioteka!
Ruska državna biblioteka je po bogatstvu fonda – preko 46 miliona jedinica, najveća u Evropi i druga u svetu.

 

U okviru sajamskih aktivnosti srpski predstavnici su potpisali Sporazum o saradnji Biblioteke Matice srpske iz Novog Sada i Ruske državne biblioteke, na osnovu koga će dve biblioteke razmenjivati štampana izdanja knjiga, časopisa i novina. Saradjivaće i u obradi, restauraciji i digitalizaciji rukopisa i stare štampane knjige.

U ime Udruženja književnika Srbije gosti sajma bili su potpredsednik UKS i direktor Biblioteke Matice srpske Selimir Radulović, satiričar Aleksandar Čotrić i prevodilac Milivoje Baćović.

Srpsko književno društvo predstavljali su Slobodan Zubanović, Ljubica Arsić i Vule Žurić. Srpski PEN centar u Moskvi su zastupali prof. dr Mihajlo Pantić, Gojko Božović, Zorislav Paunković i Neda Nikolić Bobić.

Selimir Radulović je u razgovoru s čelnikom Ruske državne biblioteke Vladimirom Gnezdilovim istakao da u Biblioteci Matice srpske postoji fond od 50.000 ruskih knjiga i predložio je da se u Novom Sadu osnuje Rusko-srpska čitaonica u kojoj bi te knjige bile dostupne, a u Ruskoj državnoj biblioteci Srpsko-ruska čitaonica u kojoj bi se čitale srpske knjige.

Vladimir Gnezdilov je podržao tu ideju i dodao da Ruska državna biblioteka već ima dobru saradnju sa Narodnom bibliotekom Srbije i sa Beogradskim univerzitetom.

 

Previous post

HENDRIX DAY U BEOGRADU, specijalni gost - Tihomir Pop Asanović!

Next post

IZA HORIZONTA - Koncert u čast Laze Ristovskog

0

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *