Home»Fun»MUZIKA SVAKE GODINE POSTAJE SVE MRAČNIJA… i to nije slučajno. Ali nije ni loše…

MUZIKA SVAKE GODINE POSTAJE SVE MRAČNIJA… i to nije slučajno. Ali nije ni loše…

4
Shares
Pinterest Google+
Muzika/Photo: Pixabay
Muzika/Photo: Pixabay

Dosta ljudi u trenucima tuge sluša tužne pesme, ali nejasno je dosad bilo zašto se takva vrsta muzike sluša i kada su ljudi raspoloženi.

Ispostavilo se da tužne melodije zapravo mogu da podstaknu pozitivne emocije kod ljudi.

Da li je to uvek bilo tako ili se muzička industrija u poslednje vreme promenila ili su se ljudi promenili – odgovor su našli naučnici.

U studiji “Sentimentalna kvantitativna analiza tekstova u popularnoj muzici” Kejtlin Napier i Lior Šamir s Univerziteta Lawrence u Mičigenu odgonetnuli su misteriju koja kopka slušalački svet.

Pomoću veštačkih neuronskih mreža koje razlikuju emocionalnu boju reči, analizirali su tekstove najpopularnijih pesama od 1951. do 2016, ukupno njih 6.150 s liste Billboard Hot 100, kako bi došli do zanimljivog zaključka – popularna muzika svake godine postaje sve mračnija.

Broj reči kao što su “ludilo”, “gađenje”, “strah” i “tuga” u tekstovima povećao se pet puta u poslednjih nekoliko decenija, dok su reči povezane sa srećom, samopouzdanjem i slobodom, popularne pedesetih, naglo počele da nestaju, ustupajući mesto prilično depresivnom scenariju.

Zanimljiv je i podatak da analizirajući prvih 100 kompozicija ne može da se utvrdi kako se ponašanje muzičara promenilo, već su se promenile potrošačke preferencije. Čini se da moderni slušaoci žele da vide čašu napola praznu i svakodnevno doživljavaju svojih “tri minuta drame” uz pomoć muzike.

Ipak, nije sve tako loše kako zvuči. Neka istraživanja pokazuju da dnevna doza suza može biti korisna.

U 2015. godini naučnici s Univerziteta u Kaliforniji otkrili su kako većina osoba klasifikuje muziku povezanu s tugom i bolom kao lepšu. Takođe, tužni tekstovi često pomažu u suočavanju sa sopstvenim negativnim emocijama, podstičići određenu vrstu katarze.

Tužne pesme podstiču na introspekciju, odnosno spontano teraju da se prisetimo vrlo ličnih aspekata života i temeljno ih analiziramo.

Naučno istraživanje objavljeno u časopisu Scientific Reports otkrilo je da čak i kad plačemo nad našom plejlistom osećamo – zadovoljstvo! Otkucaji srca se vraćaju u normalu, a disanje postaje dublje, kao tokom upotrebe antidepresiva i sedativa.

HL/Izvor: Nezavisne

 

Previous post

ROK HEDONIZAM U "AVLIJI KRAJ PUTA"... Šmekerska svirka Van Gogha na prvom Wurst Platz Music Festu u Zrenjaninu

Next post

Manu Čao u Nišu 19. oktobra u akustičnom izdanju

0

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *