Home»Film»HOLIVUD ISPOD RADARA… Da li ste primetili ove skrivene poruke u bioskopskim blokbasterima?

HOLIVUD ISPOD RADARA… Da li ste primetili ove skrivene poruke u bioskopskim blokbasterima?

5
Shares
Pinterest Google+
Film, snimanje, kamera/Photo: Pixabay
Film, snimanje, kamera/Photo: Pixabay

Mnogi reditelji koriste razne subverzivne elemente koji vam prođu “ispod radara” i gotovo nezapaženo.

Mnogi današnji filmovi se oslanjaju na kadrove, montažu, svetla, sav taj vizuelni sadržaj koji pokušava da upotpuni očigledne nedostatke u scenariju.

Takvi filmovi ne obraćaju naročitu pažnju na svoj kvalitet, i pokušavaju da zarade što više na blagajnama guranjem velikih holivudskih imena u prvi plan.

Međutim, postoje filmovi koji ne žele da vam prikažu poruku onako kako vam deluje na prvi pogled. Njihovi reditelji se konstantno “igraju sa vama” i pokušavaju da “poture” nešto što nećete shvatiti na prvu loptu.

Pravnici bi rekli da je lakši nehat, greška koja se zgodnom prilikom može potkrasti i pažljivom čoveku, dok je gruba nepažnja ona koja se prema okolnostima slučaja nikako ne sme desiti. Posebno ako ste veliki filmofil, kao potpisnik ovih redova, i sami želite doživeti “višu umetnost” koja će vas “udariti tamo gde treba” i izazvati kod vas bes, mučninu ili neizmernu sreću.

Mnogi reditelji koriste razne subverzivne elemente koji vam prođu “ispod radara” i gotovo nezapaženo. Drugi, pak, koriste metafore kojima pokušavaju da ispričaju “nešto sasvim drugo” od onoga što zapravo trenutno vidite i čujete.

Izdvajamo nekoliko poznatih holivudskih ostvarenja koja vešto manipulišu ovakvim idejama.

ISIJAVANJE

Kada biste prosečnog filmofila pitali za Stenlija Kjubrika, svi bi kao iz topa pomenuli njegove hitove poput “Odiseje u svemiru”, “Dr Strangelove” ili “Širom zatvorenih očiju”. Međutim malo njih bi se setilo i “Isijavanja”.

Film je u ono vreme izazvao brojne kontroverze pa je snimljen i dokumentarac “Soba 237”. U ovom filmu mogu se čuti brojna objašnjenja da je soba u hotelu namerno imala broj 237 jer je navodno te 1980. godine, kada je film snimljen, Mesec bio udaljen od zemlje 237.000 kilometara. Da je Kjubrik, navodno, zajedno sa NASA lažirao sletanje na mesec, te ostale brojne teorije.

Međutim, kraj filma mnogima još uvek nije jasan. Kamera koja polako zumira sliku na zidu hotela, na kojoj se vidi Džek (kojeg glumi Džek Nikolson) kako u smokingu uživa na nekakvoj zabavi. I potom ide odjavna špica. Kraj filma. Šta je ovo značilo?

Zapravo radi se o fotomontaži originalne slike koja je nastala 1921. godine i na kojoj je uslikana zabava pripadnika jedne satanističke crkve.

AMERIČKI PSIHO


Sniman po istoimenoj knjizi Breta Istona Elisa, film nam u prvom planu predstavlja Patrika Bejtmana koga glumi Kristijan Bejl – mladog japija i psihopatu sklonog nasilju, koji ubija sve koji nisu njegovog pogleda na svet. Poseban prezir pokazuje prema siromašnima.

Američki psiho nam na kraju pruža jednu malu zagonetku. Da li Patrik Bejtman zaista postoji? Ili je to samo povređeni alter ego glavnog junaka? I dok se sva pažnja poklanja kraju filma kao glavnoj enigmi, propuštaju se najzanimljivije metafore koje prate ovo delo.

Osamdesetih, u koje je smeštena radnja filma, pod snažnim udarom individualizma i neokonzervatizma, bogataši poput Bejtmana su postali previše egocentrični, preokupirani isključivo sobom i vlastitim egom. To se može videti u protagonistima filma, pre svega ljudima sa kojima je Bejtman u poslovnom odnosu.

Svi u njegovoj firmi oblače ista firmirana odela, svi nose iste frizure, izlaze na ista mesta, čak su im i vizit karte iste.

Zar to nije “savršeno” sociopatološko društvo u kome serijski ubica može sa lakoćom da se sakrije?

ONI ŽIVE


Kada je Karpenter počeo snimati “They Live” davne 1987. godine, nije ni slutio da će njegovo ostvarenje i dan danas uživati status klasika.

Radnja filma je poprilično jednostavna. Glavni junak pronalazi na skladištu u kutiji naočare uz pomoć kojih vidi skrivene identitete otelotvorene u ljudskim bićima. Kao što je bio slučaj u većini akcionih filmova tog vremena, donosi odluku da uz pomoć jednog vatrenog oružja krene “sam protiv svih”, sa ciljem da “oslobodi čovečanstvo” od gadnih neprijatelja, završavajući kao kolateralna šteta na zgradi jedne od televizijskih stanica.

Iako su mnogi teoretičari zavera, poput Dejvida Ajka, zloupotrebljavali ovaj film zarad lične promocije, proglašavajući ga “dokumentarcem” koji nam perfidno govori da našom civilizacijom vladaju “iluminati” ili jednostavno “bića sa one strane neba”, ovaj film ima sasvim drugačiju poruku.

“They Live” nam pokazuje istinu o iskrivljenoj slici sveta koju nam plasiraju mas-mediji i manipulaciju koji na taj način sprovode, kao i apatiju i nezainteresovanost običnog stanovništva da poveruje u drugačiju realnost od one koju vidi na televiziji ili pročita u novinama.

Ako ne verujete, pogledajte ponovo film sa prethodnom pretpostavkom i sve će vam biti jasnije.

STVOR


Po mom skromnom mišljenju jedan od najboljih horora svih vremena. Još jedno Karpenterovo delo koje je doživelo fijasko na bioskopskim blagajnama, ali je steklo veliku popularnost tek sa ekspanzijom VHS kaseta.

Radnja filma je smeštena na Antarktiku, gde se članovi ekspedicije susreću sa stvorenjem koje je u stanju da perfektno imitira telo svog domaćina, stvarajući zabunu kod preostalih članova ekspedicije. Ko je čovek, a ko je imitacija čoveka?

Ako ponovo pogledate film, izuzmete postojanje “Stvora” i skoncentrišete se isključivo na likove, njihove dijaloge, odluke, napetosti i ponašanja uopšte, videćete da film nepogrešivo dočarava nepoverenje između ljudi, o strahu od svojih suseda, o neznanju i neizvesnosti kakav se karakter i ličnost kriju iza nečije grube spoljašnosti.

Inače, najveće serijske ubice su uspevale da tokom svog krvavog pira imitiraju – normalnog sebe.

BORILAČKI KLUB


Koliko ste se puta u životu zapitali ko ste vi zapravo? Koliko puta ste stali pred ogledalo i ugledali čoveka koga ne poznajete? Zamislite samo koliko puta to uradi prosečan čovek vođen stereotipima koje mu postavlja potrošačko društvo?

To pitanje kroz ceo film postavlja neimenovani karakter koga tumači Edvard Norton. On je rastrgnut između sebe i i onoga u čijoj bi koži želeo da bude, a koga tumači Bred Pit. Sve vreme bi želeo da izgleda kao on, da bude neustrašiv, sposoban i inteligentan kao on, ali mu to nikako ne polazi za rukom i zbog toga mu jedino preostaje da živi kao on u mašti. Ali taj ideal je čist konzumerizam, fikcija koju nameću izopačeni društveni standardi. Propast kojoj bezuspešno pokušava da se prilagodi.

Zbog toga je uvek konfuzan i sa uskraćenim odgovorima na pitanja, poput ključnog: ko je on zapravo?

Ima jedna arapska poslovica koja kaže: “Moguće” upita “nemoguće” :Gde živiš? Reče: “U snovima nesposobnih”.

SVEMIRSKI VOJNICI


Ovaj film je svojevremeno prošao “ispod radara” i gotovo nezapaženo. U njemu postoji sve što je potrebno za akcioni naučnofantastični film B produkcije. Neprekidna pucačina, džinovski insekti koji žele da unište ljudsku rasu, CGI koji je i dvadeset dve godine kasnije bolji od mnogih novokomponovanih filmova.

Međutim, ovaj uradak ima i jednu šaljivu i komičnu poentu. Ceo film je zapravo alegorija na američko društvo ko je srlja u militarizam. Tokom celog filma uočavaju se brojne fašističke reference. Pripadnici svemirske jedinice nose odela vrlo slična “Hugo Boss” odelima SS oficira. Tu su i reklame u kojima deca gaze insekte i pozivaju na mobilizaciju. Sve to je bilo devedesetih, nakon Zalivskog rata, u dobu kada je NATO postao oruđe u borbi za liberalno tržište.

Nije li ovo kritika američkog intervencionizma?

VELIKI LEBOVSKI


Ovaj film je postao kultni klasik ponajviše zbog humora koji prožima celu temu. Radnja se vrti oko nezaposlenog “Ortaka” koga glumi Džef Bridžis i koji svoju dokonost i nezaposlenost pretvara u način života. On uz pomoć svog drugara koji je ratni veteran shvata da je sve velika prevara, i da je bolje prepustiti se životu kao takvom umesto boriti se za nešto što je i samo po sebi nedostižno. Karakter “Ortaka” je toliko postao popularan da je stvorena i svojevrsna sekta u Americi pod nazivom “Ortak”.

Međutim, postoji jedna zanimljiva sekvenca na početku filma, kada glavni junak prilazi kasi u marketu, gledajući u televizor na kojem govori Buš stariji o intervenciji u Iraku, i potpisuje napojnicu na kojoj se vidi datum “11 septembar”. Film je snimljen 1997. godine, dakle četiri godine pre pravog “11 septembra”.

U filmu je čak prikazan i Sadam Husein kao recepcionar koji poklanja cipele “za ples”.

Da li je sve to predstava za američki narod?

US


Najnoviji i verovatno najkompleksniji horor “Us” je isprepletan brojnim simbolikama, skrivenim porukama koje gledaoca mogu na trenutke odvući od toka radnje. Zamršeni kraj koji pruža mnoge zagonetke.

Džordan Pil, režiser u usponu koji je doživeo slavu svojim prethodnim filmom “Get out”, u kome prikazuje kako je biti u koži crnca u prevashodno beloj Americi, sada sa svojim novim filmom “Us” pokušava da stavi ogledalo pred čitavo stanovništvo Amerike.

U njemu svi likovi imaju svoju tamnu stranu, koje se boje. Strah koji se nalazi u njima reflektuju na sve ostale. Pilova autorska vizija podvojenih ličnosti ljudske psihe u smislu “Dr. Džekila i Mr. Hajda” govori o tome da se svi mogu sakriti na određeno mesto, ali nikada ne mogu pobeći od samih sebe. Otuda i uplakano lice ispod predivne maske na posteru.

Da li primećujete slične teme u svim ovim filmovima?

HL/Izvor: espreso.rs

Previous post

Lana Del Rej ima novu pesmu...  A ima i album, samo ga još ne objavljuje...

Next post

Papirnati tanjir Kurta Kobejna prodat na aukciji za 22.400 dolara... korišćen

0

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *