Home»Film»NIJE TO MAČIJI KAŠALJ… Evo kako se restauriraju kultni jugoslovenski filmovi

NIJE TO MAČIJI KAŠALJ… Evo kako se restauriraju kultni jugoslovenski filmovi

8
Shares
Pinterest Google+
Nacionalna klasa/Photo: printscreen
Nacionalna klasa/Photo: printscreen

“Lepota poroka”, “Maratoci trče počasi krug”, “Nacionalna klasa”… samo su neki od kultnih jugoslovenskih filmva koji ovih dana doživljavaju novu popularnost. Za to je odgovorna restauracija koju vrši Jugoslovenska kinoteka JK, pa filmovi izgledaju kao da su snimani nedavno, a ne pre više od dvadeset ili trideset godina.

Rukovodilac Službe digitalizacije i digitalne restauracije JK Dubravko Badalić otkriva za Nedeljnik da ti procesi “čišćenja” slike podrazumijevaju korekcije, uklanjanje mrlja, maskiranje fizičkih oštećenja i korigovanje svih vidljivih deformiteta slike i da sve to iziskuje mnogo vremena, i rad u tri smene. Ali i mnogo novca.

– Radi se ručno, kvadrat po kvadrat. Restauracija je kolektivni rad i u zavisnosti od trenutnih ljudskih resursa i stepena oštećenja, proces traje od četiri do osam nedelja – kaže on i objašnjava kako izgleda početak takvog rada.

Ko to tamo peva/Photo: YouTube printscreen
Ko to tamo peva/Photo: YouTube printscreen

– Rad započinjemo odabirom kopije koja će se digitalizovati, odnosno filmske trake koja ima najkvalitetniju sliku i najmanje hemijskih i mehaničkih oštećenja. Dok su se filmovi snimali na filmsku traku, producentske kuće su imale obavezu da Jugoslovenskoj kinoteci dostave originalni negativ slike i tona, kao i najbolju finalnu pozitiv kopiju. To nije uvek poštovano, tako da za većinu domaćih filmova imamo original ili dubl negativ, a od pozitiva uglavnom budu preostale bioskopske kopije – objašnjava Badalić i dodaje da su neki od filmova “odležali” 40 i više godina, pa su kadrovi raznoliko osvetljeni, tonaliteti boja pomereni, a da oni zapravo i nisu znali kako je film izgledao kada je snimljen.

– Stoga je naredna faza kolor korekcija i od dragocene pomoći su nam ljudi koji su radili na filmu. U toj fazi, pozvali smo u pomoć reditelje Gorana Markovića, Srđana Karanovića, Gorana Paskaljevića, Slobodana Šijana i direktore fotografije Milorada Jakšića Fanđa, Milorada Glušicu. Ovo je dosta složen deo posla u kojem treba usaglasiti želje i mogućnosti da se iz ‘ostaralog’ filma izvuče maksimum informacije i dobije nov master koji će budućem gledaocu najpribližnije dočarati sliku koju su imale prilike da vide starije generacije na filmskim premijerama pre više decenija – priča Badalić.

Direktor JK Jugoslav Pantelić kaže da je digitalna restauracija nepovratan proces koji ne sme biti prekinut.

– U prvi mah, cilj je bio afirmisati digitalnu restauraciju na ovom tržištu. I mislim da smo u tome uspeli. Što se tiče redosleda filmova koji će ubuduće biti restauirani, to zavisi od dogovora sa njihovim vlasnicima, kompanijama, nosiocima producentskih prava, autorima… Naravno, gledamo i stanje u kojem se nalaze negativi određenih filmova, pošto su neki od njih čuvani na neadekvatan način – kaže Pantelić i zaključuje da će, osim toga, kriterijum restauracije biti i značaj filmova snimljenih od 1945. do danas.

HL/Izvor: nedeljnik.rs

Previous post

Bolje biti mrtav, nego vratiti se ovako... Stiže nova verzija Kingovog "Groblja kućnih ljubimaca"

Next post

Holandski Sammath prvi put na Balkanu i to 9. februara u klubu DOB-a

0

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *