Home»Kult»DANAS JE ROĐENDAN DŽUBOKSA… genijalne sprave koja je direktni krivac za rokerol revoluciju

DANAS JE ROĐENDAN DŽUBOKSA… genijalne sprave koja je direktni krivac za rokerol revoluciju

5
Shares
Pinterest Google+
Džuboks/Photo: Pixabay
Džuboks/Photo: Pixabay

U hotelu Palais Royal u San Francisku na današnji dan 1899. ugrađen je prvi džuboks na svetu!

Džuboks (na engleskom Jukebox), je sprava koja je direktni krivac za ekspanziju rokenrola, zapravo je je delimično automatizovani muzički uređaj, obično na kovanice, koji može da odsvira posebno odabrane pesme iz sopstvene zbirke pesama na nekom od medija, obično vinilnoj ploči.

Tradicionalni džuboks iz 1960-ih bili su prilično veliki sa velikom polukružnom kupolom na vrhu i jako osvetljenom prednjom stranom uređaja. Imali su tastere sa slovima i brojevima, tako da se izborom njihove kombinacije, mogla izabrati željena pesma za reprodukciju.

Džuboks/Photo: Pixabay
Džuboks/Photo: Pixabay

Muzički automati i piano automati bili su prvi muzički uređaji koji su radili na kovanice. Nakon njih su se 1890-ih pojavili fonograf (prvi gramofoni) koji su takođe radili ako se u njih ubacila kovanica.

Novi načini snimanja i reprodukcije uz upotrebu električnih pojačala vodili su i do novog oblika fonografa na kovanice. Jedan od prvih uspešnih džuboksa bio je automatski fonograf proizveden 1927. od strane kompanije koja je kasnije bila poznate po akronimu AMI.

I mi smo imali Džuboks...

Džuboks/Wikipedia.org
Džuboks/Wikipedia.org

Prvi rokenrol magazin na ovim prostotima zvao se, naravno, Džuboks.

Džuboks je bio jugoslovenski muzički časopis koji je s prekidima izlazio 20 godina: od 1966. do 1986. Bio je prvi i verovatno najznačajniji list u SFRJ koji se bavio rok muzikom i srodnim temama, a takođe i prvi istočnoevropski rokenrol magazin.

Za Džuboks su pisali gotovo svi ondašnji značajni muzički i filmski kritičari i novinari u Jugoslaviji. Mnogi od njih su kasnije ostvarili zavidne karijere u novinarstvu i publicistici, književnosti, muzici, na filmu, u pozorištu, stripu, dizajnu, fotografiji, softverskoj ili industriji video igara.

S vremenom se razvijala tehnologija reprodukcije zvuka pa je 1928, Justus P. Sipburg, koji je proizvodio klavir-automate, proizveo elektrostatski zvučnik povezan s magnetofonom, uređaj je imao i upravljački mehanizam kojim se mogao odabrati jedan od osam snimaka.  Takav tip džuboksa je vladao sve dok Siburg korporacija nije 1950. predstavila svoj model džuboksa sa gramofonskim pločama od 45 obrtaja u minuti.

Izraz Džuboks ušao je u upotrebu prvo u Americi 1940-ih i to je reč iz slenga, kombinacija afričkog (juke – neuredan, mangup) i engleskog jezika (box – kutija).

Džuboks je vrhunac popularnosti imao u Americi između 1940. – 1960. a u Evropi je to bilo koju deceniju kasnije. Njihova popularnost bila je vezana uz širenje rokenrol muzike.

Od 1980-ih i pojave kompakt-diska menjao se i džuboks. Od 2000. proizvode se potpuno digitalni koji nemaju nikakve fizički sačuvane zbirke pesama, već isključivo računarske datoteke.

To je istorija, ali značaj džuboksa svakako ne može da stane u nekoliko rečenica. A to zna svako ko je ikada ubacio poslednji sitniš iz džepa u prorez na njemu kako bi čuo omiljenu pesmu…

A neko od vas se možda seća i grupe Tetka Ana…

HL

Previous post

Janku Đuriću GRAN PRI ZA SF FILM na 2. Restl Film Festu

Next post

"Mi ne pripadamo tu"... Prvi studijski singl Kojota posle punih 17 godina

No Comment

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *