Home»Muzika»Homeland»GOBLINI, EKSKLUZIVNO: Srbija je mrtva, druže moj, ljudi su danas kao zombiji

GOBLINI, EKSKLUZIVNO: Srbija je mrtva, druže moj, ljudi su danas kao zombiji

13
Shares
Pinterest Google+
Goblini/Foto: Marko Ristić Promo
Goblini/Foto: Marko Ristić Promo

Šabački bend Goblini nastupiće u subotu, 15. oktobra na Šumadija festu u Kragujevcu, u novom pokušaju da dokažu da rokenrol u Srbiji još ima perspektivu.

Večiti buntovnici nisu se, uprkos svemu, odrekli ideala s početka karijere pa i dalje (samo)uvereno tvrde da rokenrol u Srbiji nije mrtav. Ali…

– Rokenrol nije mrtav. Scena je aktivna i skoro da nema grada u Srbiji u kojem ne postoji bar jedan bend nove generacije. Ali, Srbija je ta koja je mrtva, druže moj. Ljudi su danas kao zombiji – kaže za Headliner Branko Golubović Golub, “goblin” koji živi u Etiopiji, ali koristi svaku priliku da dođe u Srbiju i svira sa svojim bendom.

Goblini/Foto: Marko Ristić Promo
Goblini/Foto: Marko Ristić Promo

Godinama nismo imali priliku da vas vidimo i čujemo na festivalima u Srbiji i regionu, a onda ste se 2010. godine vratili i, već sa prvim nastupima, bilo je jasno da publika nikad nije odustala od vaše muzike i vas. Kakav je osećaj kad znate da ste toliko bitni ljudima koji vas slušaju?
– Kad smo ponovo počeli da sviramo i da se srećemo sa svim tim mladim ljudima, osećaj koji me je u startu ispunio je odgovornost. Kao javna ličnost, osećam izuzetnu odgovornost prema ljudima koji slušaju našu muziku. Odgovornost vezanu za poruke koje im šaljem putem naših pesama kao i putem medija.

Brutalno, iskreno i realno
“Ne umire se više od metaka, sada se umire od gladi!”, izjavili ste u jednom intervjuu, vrlo pesimistično. Mislite da li je to previše brutalno iskreno u današnjem vremenu? – Jeste, i brutalno i iskreno. A i realno!

Živiš daleko od Srbije i ostalih članova benda. Hiljade kilometara, desetine granica zbog jednog koncerta… Odakle energija za sve to?
– Ako voliš to što radiš, onda ti ništa ne predstavlja problem. Ja verujem u Gobline i znam da imamo još puno toga da kažemo. Ne zaboravimo činjenicu da, čak i da ja živim u Šapcu, bend bi i dalje imao jednog člana (Vladu) koji živi u Batajnici, a jednog u Subotici (Lea). Za mnoge bendove ovo bi već predstavljalo priličan problem, dok je za nas to svakodnevnica.

Živeo si u Pakistanu, sada u Etiopiji, kako zapravo bend funkcioniše kad je frontmen tako daleko?
– Ja poslednje dve godine živim i radim u Etiopiji. U principu, nije se puno toga promenilo mojim preseljenjem iz Azije u Afriku. I dalje putujem 12 sati da bih stigao do Beograda, pri čemu sam često na povratnom letu već nekoliko sati nakon odsviranog koncerta. Organizacija, sama po sebi, nije problem. Problem je rad na novim pesmama. Mi maksimalno koristimo svu modernu tehnologiju koja nam je dostupna kako bi radili ”na daljinu”, ali i dalje najviše stvorimo u trenucima kada smo svi na okupu. Tehnologija ne može da zameni energiju koju imamo i koju delimo dok smo svi zajedno u jednoj prostoriji.

Na domaćoj sceni trenutno je mnogo mladih bendova. Ipak, bendovi sa stažom su i dalje u prvom planu. Da li reč o krizi originalnosti ili je problem u tome što je publika nostalgično/konzervativna?
– Problem s kojim se ne samo mladi bendovi nego svi bendovi trenutno sučeljavaju je manjak medijskog prostora. Kad kažem “medijskog”, mislim na mainstream medije koji su u potpunosti preuzeti od strane nekih drugih, da ih nazovemo “muzičkih pravaca” i novokomponovane “VIP elite”. Pošto smo mi pripadnici poslednje generacije bendova koja je još uvek imala pristup tim medijima, oni su nam uradili sjajan posao. Pomogli su nam da budemo dostupni ljudima koji nas pre toga nisu slušali i da se promovišemo. To mladim bendovima nedostaje i zato se stiče osećaj da ne mogu tako lako da se probiju. Ipak, mladi bendovi se bore i služe se medijskim pltaformama koje su im pri ruci, kao sto su YouTube, Facebook… To je mač sa dve oštrice, jer sve te platforme i društvene mreže omogućavaju bendu da prezentuje svoj rad upravo onima koji već znaju za njega. Ja ne odlazim na YouTube kako bih ukucao u pretraživač neku reč koju ću izvući iz glave nadajući se da će mi taj isti pretrazivač izbaciti bend koji se upravo tako zove i koji zvuči “do jaja”. To tako ne šljaka. Ja idem na YouTube da bih slušao muziku onih bendova za koje već znam. Ovo nas opet logički vodi ka konstataciji da je uticaj mainstream medija na promovisanje presudan za razvoj jednog benda. Mogućnost da vam se intervju pojavi u dnevnoj štampi ili da vam se video spot pusti u nekom boljem terminu neke popularne TV ili radijske emisije ima mnogo veći impakt nego nekoliko hiljada klikova na društvenim mrežama.

Sopstvena glupost me izluđuje
Šta vas uvek najbrže izbaci iz takta?
– Moja glupost.
Šta pevate,dok se tuširate?
– Ne pevam dok se tuširam zato što sam očajan pevač.

Kako se u toj situaciji vi borite?
– “Boriti se” su prejake reči. Nemamo šta i protiv čega da se borimo. Stvaramo nove pesme, prezentujmo ih i ukoliko se one sviđaju ljudima, tim bolje po nas. Onog trenutka kad napravimo loš album, pretpostavljam da ni ljudima neće biti interesantno da nas više slušaju.

Može li pristojno da se živi od muzike kojom se bavite?
– Da može uopšte da se živi od muzike, kompletan bend ne bi morao da se bavi dodatnim poslovima kako bi školovali decu i hranili svoje porodice. Na sve to, mi imamo taj hendikep da se vodimo kao bend sa najskupljim putnim troškovima u regionu. Samo moja povratna karta košta manje-više 1.000 evra, što mnogim organizatorima koncerata predstavlja veliki problem, naročito kad se radi o svirkama u manjim klubovima.

Goblini/Foto: Marko Ristić Promo
Goblini/Foto: Marko Ristić Promo

Sve je manje bendova koji imaju dovoljno snage da pokrenu stvari, ali ste vi, recimo, albumom “Roba s greškom” neosporno naveli ljude da protrljaju oči i jasnije razmišljaju. Šta učiniti da se deca iz komšiluka konačno probude?
– Sjajno pitanje za koje sam ranije mislio da imam odgovor, ali se ispostavilo da ga ipak nemam.

Ima li tih para zbog kojih biste snimili duet sa nekim izvođačem iz folk branše?
– Nema.

Pratiš li domaću muzičku scenu? Ima li mladih bendova koji ti se posebno dopadaju?
– Našu, ali i svetsku muzičku scenu slabo pratim zbog poslovnih obaveza koje imam i zbog fizičke odsutnosti iz Srbije. Ipak, na samim nastupima sam uspeo da čujem puno mladih bendova koji zaslužuju pažnju kao što su Iskaz, Cigla in d vugla, D ZOO, Replicunts, M.U.D.A., RNDM, DOK 7, LUR, Sprž, Siempre Peligroso… Ima tu još bendova, ali su mi ovi prvi pali na pamet.

Kako bi opisao sebe i bend slepom čoveku?
– Slepi ljudi obično imaju mnogo bolje čulo sluha nego mi. Samim tim i moć percepcije i zapažanja toga što čuju im je mnogo jača. Samo bih im pustio par naših pesama kako bi sami stvorili sliku o nama.

Šta mogu da očekuju posetioci Šumadija festa na svirci Goblina?
– Klasičan koncert Goblina. Kod nas nema preterane filozofije i ljudi to znaju. Zbog toga i dolaze na naše svirke.

M. Badjuk

Prve 24 godine... brojimo dalje

Goblini/Foto: Marko Ristić Promo
Goblini/Foto: Marko Ristić Promo

Goblini su nastali 1992. godine u Šapcu. Bend su osnovali gitarista Alen Jovanović, basista Vladislav Kokotović i pevač Branko Golubović. U karijeri su objavili pet studijskih albuma: “Goblini” (1993), “Istinite priče 1.deo” (1994), “U Magnovenju” (1996), “Re-Contra” (1999) i “Roba s greškom” (2013), dva koncertna izdanja “Live in KST” (1995) i “Turneja u magnovenju” (1998), kao i kompilacijsko izdanje “Najbolje priče” iz 2004. godine. U karijeri su odsvirali više od 350 koncerata i tokom devedesetih bili jedan od najvažnijih rok bendova u regionu. Poslednji koncert pre nego što su prekinuli rad Goblini su odsvirali 7.juna 2001. u Zagrebu. Posle skoro decenije pauze, Goblini su obnovili rad krajem proleća 2010.godine. U postavi su bili Branko Golubović (vokal), Alen Jovanović (gitara), Vladislav Kokotović (bas), Saša Šetka (gitara) i Milan Arnautović (bubnjevi). Bend je tog leta objavio CD singl “Crno na belo” sa pesmama “Luna” i “Kao da…” (u zajedničkoj produkciji SKC-a Novi Sad i Šabačkog letnjeg festivala). Izlazak singla pratio je spot za pesmu “Luna”, kao i dokumentarni film o bendu u produkciji RTV. Naredne godine pojavio se i online singl “U odbrani zla”, u produkciji Nocturne magazina. Tokom 2012. godine bend napušta gitarista Saša Šetka, a njegovu poziciju zauzima Leonid Pilipović, koji je sa Goblinima svirao u vreme albuma “U magnovenju”. U novoj postavi Goblini su pripremili album “Roba s greškom”, koji se pojavio početkom novembra 2013.godine. Prvi singl/spot bila je pesma “Deca iz komšiluka”, usledio je singl “Evropo”, dok je treći spot snimljen za numeru “Idemo”. Veliki promotivni koncert Goblini su odsvirali 8. marta u Hali sportova na Novom Beogradu, pred više od 4.000 fanova.

 

 

 

Previous post

Poklonite sebi "Tom Vejtsov Vojcek" uz piće i Rain Dogs u teatru Le Studio

Next post

Ničim izazvan pojačan Nevenom Glibetić vodi nas u "Daleki kraj"

0

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *